-Pi­še: Mir­ja­na Jan­čov­ska

Bo­žić 1938. U Do­njoj Mo­ra­či glas aber­da­ra ogla­si ro­đe­nje no­vog da­na.
Dru­gi, pa tre­ći. Tri Bo­ži­ća. Ali i ro­đe­nje si­na u po­ro­di­ci Ra­do­vić.
Ko je tad i mo­gao da pret­po­sta­vi da će to no­vo­ro­đen­če jed­nog da­na po­sta­ti naš pre­mu­dri pa­stir, pa­stir sta­da Bož­je­ga. Ka­ko re­če naš Ma­ti­ja, taj bi­stri dje­čak iz Donje Mo­ra­če, što je pro­da­vao smo­kve pe­tro­va­če da se do­mog­ne knji­ge i ob­u­če, da­nas je naš mu­dri sta­rac,  na­ša sna­ga, stub srp­stva, kič­ma pra­vo­sla­vlja,  naš mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Ovog ja­nu­a­ra o Bo­ži­ću na­pu­nio je osam­de­set lje­ta, a, ka­ko i sam re­če, da je i osam­de­set ora­ha pa je mno­go, a ne go­di­na, te­ških, oko­va­nih ne­da­ća­ma srp­skog na­ro­da, srp­skih stra­dal­ni­ka ka­ko na na­šoj sve­toj ze­mlji Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ta­ko i u mu­če­nič­koj Her­ce­go­vi­ni, pre­ko Kra­ji­ne, Pod­ri­nja, pa evo do ugro­ža­va­nja srp­skog iden­ti­te­ta u Cr­noj Go­ri i na­šoj ma­ti­ci Sr­bi­ji. 
Isti­no­lju­bac, brit­kog uma, mu­drih i na­dah­nu­tih be­sje­da, spa­si­telj nas, ovo­ze­malj­skih  gre­šni­ka do­če­ka da na svo­ja sta­ra ple­ća pri­mi to­var  kri­ti­ka od stra­ne onih ko­ji ga ni­su do­stoj­ni. 
Za­bri­nut za na­še Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, upu­tio je apel za nje­go­vu od­bra­nu, a do­bio sal­vu ru­žnih ri­je­či od uhlje­blje­nih i za­dri­glih fo­te­lja­ša ko­ji se dr­znu­še da ga na­zo­vu i vra­čem.
Li­ce­mje­ri, ko­ji su uoči­li pri­li­ku da se do­dvo­re Alek­san­dru Vu­či­ću, mi­sle­ći da će na taj na­čin ste­ći po­lo­žaj i ugled kod vjer­nog na­ro­da, ste­kli su naj­ve­ći pre­zir u na­ro­du.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je se ne­se­bič­no, iskre­no i mno­go du­že bo­ri i za du­šu i za ti­je­lo sva­kog Sr­bi­na od bi­lo ko­jeg po­li­ti­ča­ra ove ne­sreć­ne srp­ske i cr­no­gor­ske vla­sti! 
Oko se­be su  oku­pi­li sve iz­daj­ni­ke ve­će i od ta­mo­šnjeg i ov­da­šnjeg go­spo­da­ra ko­ji dr­že sve pod kon­tro­lom.  I voj­sku i cr­kvu!  I SA­NU i CA­NU! I po­lov­ne in­te­lek­tu­al­ce, dru­go­sr­bi­jan­ce i du­klja­ne, la­žne dok­to­re, NVO bu­ka­če, i RTS i RTCG, i sva gla­si­la po­čev­ši od ro­zi­ka­vog! 
Sve je nji­ho­vo! I ver­ti­ka­la i ho­ri­zon­ta­la! I du­bi­na i ši­ri­na! I uz­duž i po­pri­je­ko! 
Vu­čić, bli­je­da ko­pi­ja srp­skog knja­za Mi­lo­ša ko­ji pre­go­va­ra sa Ali­pa­šom Ma­ra­šli­jom dok ga sa sto­la s ta­nji­ra gle­da gla­va vo­ždo­va.
Svje­stan je bio Mi­loš da će iz vra­ta vo­ždo­va nik­nu­ti hi­lja­de vo­ždo­va.
Svje­stan je bio i da za­o­kru­žu­je Sr­bi­ju, da utvr­đu­je nje­ne gra­ni­ce.
Svje­stan je bio i svo­jeg pro­klet­stva, jer krv na vje­ru ni­šta do­bro nje­mu ne do­no­si.
Za­o­kru­ži Sr­bi­ju, nad­mu­dri Ma­ra­šli­ju. Oči­sti Sr­bi­ju od zu­lum­ća­ra i osva­ja­ča.
Vu­čić na je­dan bez­u­man, per­fi­dan na­čin da­nas tra­ži bu­duć­nost Ko­so­va od onih ko­ji su iz­vr­ši­li na­si­lje na tom istom Ko­so­vu, go­re i od onog za vri­je­me sul­ta­na Mu­ra­ta... Dao je obe­ća­nje za­pad­nim men­to­ri­ma da će pot­pi­sa­ti, ne iz­da­ju, već ve­le­i­zda­ju, i ne sa­mo Ko­so­va i Me­to­hi­je već i Sr­bi­je. 
Dok se ak­tu­el­ni pred­sjed­nik sli­ka­vao s ra­znim am­ba­sa­do­ri­ma, is­pi­jao šam­panj­ce, a on­da na­ro­du pu­tem ru­ži­ča­stih ta­la­sa ba­cao ma­glu u oči ka­ko je on taj me­si­ja ko­ji će sa­ču­va­ti i po­vra­ti­ti Ko­so­vo, naš mi­tro­po­lit je go­lim ru­ka­ma sa­ku­pljao raz­ba­ca­ne ko­sti srp­skih mu­če­ni­ka i stra­dal­ni­ka po sve­toj ko­sov­sko-me­to­hij­skoj ze­mlji.
Mi, ko­ji već tri de­ce­ni­je ži­vi­mo mu­če­nič­kim ži­vo­tom pod ovim dik­ta­tor­skim re­ži­mom, na­vi­kli smo da gle­da­mo ono naj­go­re što je­dan čo­vjek u se­bi mo­že da no­si, a to je uli­zi­vač­ki od­nos pod­red­đe­nog pre­ma svo­me go­spo­da­ru... Ali, te­ško je pri­hva­ti­ti ka­da to ra­di je­dan cr­kve­ni ve­li­ko­do­stoj­nik, ko­ji do ne­be­sa uz­di­že ono­ga ko­ji bi da pre­go­va­ra o Ko­so­vu, i ko na če­lo vla­de sta­vlja ono­ga či­ja je mi­si­ja da uni­šti naj­sna­žni­ji sim­bol vje­re, ra­đa­nje. Po­ro­di­cu kao osnov­nu će­li­ju dru­štva.
I, da­nas, ču­ve­ni dvo­jac, Vu­čić i Đu­ka­no­vić, tra­ži ,,gla­vu’’ eg­zar­ha peć­kog tro­na, ka­ko bi za­o­kru­ži­li svo­je pri­vat­no car­stvo! Gla­vu ko­ja im pr­ko­sno sto­ji na pu­tu da za­vr­še svo­ju tr­go­vi­nu s’ vra­gom. Ali su se pre­ra­ču­na­li, jer car­stva ni ze­malj­skog ni ne­be­skog bez Ko­so­va ne­ma!
Oj, Sr­bi­jo međ’ šlji­va­ma, šta si do­če­ka­la!
Pro­bu­di se, odav­no si usnu­la!
O, ku­kav­no srp­stvo uga­še­no!
Mi­tro­po­li­te naš, ne daj­te nas, jer sa­mo Vi mo­že­te da nas od­bra­ni­te i pred Bo­gom i pred do­ma­ćim iz­daj­ni­ci­ma!
Va­še vi­so­ko­pre­o­sve­šten­stvo, osta­li ste do­sled­ni ono­me što kra­si na­še pra­vo­sla­vlje.
Osta­li ste do­sled­ni  svo­jim ri­je­či­ma ko­ji­ma nam po­ru­ču­je­te da nam Bog ni­je dao kič­mu da pu­zi­mo već da sto­ji­mo us­prav­no, a Vi to svo­jim pri­mje­rom i po­tvr­đu­je­te! Vi ste naj­svje­tli­ji pri­mjer ka­ko se tre­ba bo­ri­ti pro­tiv đa­vo­lo­vih iza­sla­ni­ka na ovoj be­sud­noj ze­mlji! 
Duh Sve­tog Sa­ve i pa­tri­jar­ha Pa­vla kroz Vas na­pa­ja i nas, Va­še sta­do!
Za­to Vam da­je­mo bez­u­slov­nu i bez­re­zer­vnu po­dr­šku! Is­traj­te!
Uz Vas je slo­bo­dar­ski duh Va­šeg na­ro­da, jer, ko ni­je za svog vla­di­ku, taj ni­je ni za svoj na­rod!